Mima Karadžić

Piše A. Popadić
Nije teško napraviti `kroki` glumca Milutina Mime Karadžića, ali je teško naći nešto što već nije rečeno. Jedan je od najvoljenijih i najpopularnijih glumaca kod nas, junak dobro poznatih filmova i serija starijeg, ali i novijeg datuma. Čak i ako niste neki ljubitelj pozorišta, sumnjamo da ste propustili Miminu monodramu, urenebesnu komediju `Prva bračna noć`.
- Celog života težio sam da igram uloge koje su više za publiku, a manje za kritiku. Pune sale su za mene najveći uspeh - rekao nam je pre tri godine kada smo ga obavestili da je, sa Darom Džokić, dobio nagradu čitalaca TV novosti za `Glumački par godine`. Odlično `plovi` i producentskim vodama.

Za Mimu Karadžića kažu da je sentimentalan, romantičan, da je uvek okružen lepim ženama, ali, eto, nikako da se oženi. Na TV ekranima često igra zavodnike, ali on tvrdi da je to zato što je privatno daleko od zavodnika, pa mu `mašta proradi`. Voli leta koja provodi u Budvi i na Adi Bojani, bašte u omiljenim beogradskim kafićima gde uživa u pogledu na lepe žene, večeri s prijateljima, vrhunsko vino, dobru muziku...

A, ako ga ne sretnete na ovim mestima, `ulovićete` ga na TV, u seriji `Premijer`, gde igra ličnog sekretara predsednika vlade ili u biskopu, u filmu `Promeni me`, koji je zabeležio veoma visoku gledanost u sredini navikloj na pet-šest hiljada gledalaca po filmu.

Kako ste zadovoljni reakcijom publike na film `Promeni me`?
- U Takvudu, u novosadskoj Areni i u još pet bioskopa u Srbiji, film je punio salu. Ali, to je sve bioskopa što postoji u Srbiji. To te izazove da kažeš svim kulturnim poslenicima ove zemlje `sram vas bilo`! Kako to da postoje veliki gradovi, koji imaju nekoliko stotina hiljada stanovnika, a nemaju bioskop? Ukoliko nemaš neku varijantu za DVD ili neku `svoju` TV da taj film plasiraš, mislim da je potpuno nerealno praviti film koji ćeš prikazati malom broju gledalaca. Mi smo bili nešto potpuno vanserijski za ovu priču, ali to je i dalje veoma mali broj gledalaca i to je neisplativo.
A, praviti filmove da bi se vrteli na nekim festivalima... Ne znam šta da mislim o tome, mi smo pozivani na neke smotre za koje nikad nisam čuo. `Promeni me` je ljubavno-romantična komedija koja može da se gleda porodično. Posle dugo vremena, to je film koji nema nijednu psovku, prostakluke ili vulgarnosti, a nema ni nasilja. Neki Rusi su odledali film, bili jako zadovoljni i hteli su da ga uzmu za neku svoju produkciju. Verujem da će se film dopasti Rusima, Bugarima, Rumunima, možda, Albancima, ali ne zanosim se da će `dotaći` Ameriku, Englesku ili Francusku. Mislim da oni to ipak rade mnogo bolje i tehnički savršenije. Retko koji naš film bi mogao da bude interesantan i gledan tamo `napolju`. To se samo mi zanosimo.

Negde u isto vreme krenula je i serija `Premijer`. Reakcije su, verovatno, mnogo očiglednije, jer je televizija neuporedivo moćniji medij?
- Razlika između filma i televizije prosto je neuporodiva. Film, sa svim mogućim marketingom, vrhunskom glumačkom podelom i sa svim čudima koja ćeš smisliti, može da vidi 50.000 gledalaca. Dok neku, i najlošiju emisiju, vidi milion ljudi. Da ne pričam da neki film, koji je imao malo gledalaca u bioskopima, na TV premijeri vidi više od dva miliona. Film `Promeni me` je niskobudžetno ostvarenje, a DVD, koji će izaći oko Nove godine, i sa mini-serijskom varijantom od tri epizode biće potpuno isplativ. Ali, ja zaista vidim samo tu mogućnost da se danas pravi film.
Niste baš `u ljubavi` sa kritičarima?
- Milan (Karadžić), Stevo (Koprivica) i ja sve što smo radili radili smo i komercijalno. Kod nas znaju da kažu `to je umetnička stvar`. U redu, ali ima 12 gledalaca. Šta s tim da radiš? Nemoj da se samozadovoljavaš - zadovolji još nekog! Taj neko je u sali ili je na ulici, pa čeka da ga ti uvedeš u salu i da doživi to tvoje umetničko delo. A, bogami, ako on ne uđe u salu, a ti kažeš `to je velika umetnost` i `sasvim dovoljno publike ga je videlo`, a videlo ga je 30 ljudi za veče, to je stvarno beznačajno. Uopšte ne vidim i ne znam ko daje pare za snimanje takvog filma. Mislim da sve stvari moraju biti donekle komercijalne. Nas su napadali razni kritičari, jedan broj mediokriteta koji su probali da budu reditelji i glumci, pa nisu uspeli, neki predaju čak i na Akademiji, pa truju neke nove klince. Oni su ti koji zagovaraju neku `visoku umetnost` i nemam ništa protiv, ali moraš da daš podršku i onome što će publika da gleda, onome od čega će ova pozorišta da žive. Ne možemo mi sad staviti glumca za ministra kulture i očekivati da nam on ispuni bilo šta. Ne verujem da će on pojačati standard ni svojoj porodici, a kamoli pozorištima.

Kada ste poslednji put imali slobodan dan?
- Pa, zakačim ja uvek nešto. Ovog leta sam tri meseca samo gluvario i to obožavam. Nigde na svetu se ne gluvari tako dobro kao u Budvi i na Adi Bojani. Odeš u Budvu, lepo se osunčaš, a onda odeš na Adu da izjednačiš boje. Jedeš dobru ribu, piješ dobro vino...
I onda dođe jesen...
- Eh, onda dođe jesen i startuješ iz sve snage. Serija `Premijer`, premijera filma `Promeni me`, pozorišna sezona. I onda kreće jedan haos, mašinerija koja te melje, i tako sve do juna naredne godine. Ali, uhvati se tako i poneka noć koja se provede u novoj vinoteci ili se zaglavi u `Oktopusu`. To su neki životni detalji koji su jako lepi. S društvom koje voli razgovor, ali voli i da ćuti, da popije dobro vino i čuje malo lepe muzike.

Nestane li s godinama onaj osećaj treme i iščekivanja pred premijeru?
- Ne nestane, jer je to vrsta odgovornosti. Osim toga, ja za premijeru nikad ne znam da li dovoljno dobro znam tekst, da li ga zna moj kolega, da li ćemo se setiti svih onih sitnica koje smo planirali, da li će funkcionisati tehnika... To su sve detalji, a oni iziskuju tremu.
A šta je sa iščekivanjem reakcije publike?
- I to postoji. Mada smo Milan i ja i naša ekipa do sada uigrani i već otprilike znamo kakva će biti reakcija. Doduše, kada smo spremali predstavu `Laka konjica` za BDP, do poslednjeg dana nismo imali nikakav osećaj. Niko nas nije gledao na probama, a onda je došla moja `savest`, u obliku Dare Džokić, i rekla mi svašta nešto, i ružno i lepo, ali to mi je bio pokazatelj kako će publika da reaguje. Onda sam neke stvari popravio, doterao, izmenio, a neke zadržao.

U toj vašoj ekipi, koju stalno pominjete - Mima, Milan, Stevo - ko kome šefuje? Čija reč je poslednja?
- Nema tu šefovanja. Milan je najnervozniji, ali i najodgovorniji. Mi se, jednostavno, nadopunjujemo. Sto puta je Stevo napisao nešto što se Milanu nije uklapalo rediteljski, pa je morao da piše ponovo. Sto puta su se Milan i Stevo dogovorili da napišu nešto, pa se to nije slagalo s nekom mojom finansijskom kalkulacijom. Dešavalo se i da smislimo da `to` igra `taj i taj`, a onda ne možemo da platimo četvoricu glumaca za jednu epizodu, pa ih delimo na dve. Nekad Milan mora da ispoštuje glumce, zato što ovaj može samo u tom terminu, ovaj u drugom... i to je onda jedna luda kuća. Kroz `M(j)ešoviti brak` je prošlo 150 glumaca, a `Premijer` je mnogo veća serija po tom pitanju i mi do sada nemamo nijednog nezadovoljnog kolegu glumca. Kao izvršni producent uspeo sam da dogovorim stvari, da svakog maksimalno poštujem. Mi smo prve dve godine imali jako zategnute odnose na snimanju, iz prostog razloga što sam ja radio tezge. Svaki peti dan sam putovao u inostranstvo što je stvaralo haos u rasporedu. Od toga sam odustao jer zaista radimo naporno.

U filmu `Promeni me`, zbog žene ste farbali kosu, operisali uši, a do kojih granica ste spremni da idete u privatnom životu?
- Kao što vidite, nikada ne bih farbao kosu ili nešto od toga. Zadovoljan sam sa ovakvim stanjem mog izgleda, šta god ko mislio o njemu. Verovatno bi neko posegao za promenom nečega, ili ove okrugle glave, ili ovih ušiju, ali ja sam zadovoljan. I kad se lepo obučem i prošetam ulicom, i kad se prošetam Adom Bojanom, ovakav kakav sam. I s jedne i s druge strane sam zadovoljan.
Kako to da vam uvek zapadnu uloge zavodnika, evo i ovaj vaš sekretar u `Premijeru` je takav?
- Aaa, ne! On nije zavodnik, on je samo neoženjen i nevina žrtva. Ako i treba nešto da odradi u tom muško-ženskom smislu, radi to u korist države. On je, jadan, policajac i misli da sve tako treba.

Pa, dobro, nije on jedini zavodnik koga ste igrali...
- Daju mi da igram uloge zavodnika jer nisam takav u privatnom životu i onda to mogu dobro izmaštati. Da sam zavodnik u životu, bio bi pleonazam da igram jednog i na sceni. Ne zavodim nikoga, a meni ako se desi, desilo se. Volim da se družim. Te devojke, pogotovo ako ih je više pored mene, uglavnom su moje rođake, čak i ličimo. Nedavno sam izašao sa jednom zgodnom ženom, svašta su pomislili, čak je i paparaco hteo da nas slika, a to je bila moja tetka. Eto istine!
Pa, je l' ste onda u dobrom ili lošem odnosu sa paparacima?
- Fenomenalnom! Oni obožavaju da me slikaju, meni je smešno i tako u krug. Ponašamo se malo kao holivudske zvezde. Ja šetam, oni me slikaju, ja ih pogledam, oni me slikaju. Ma, fenomenalno...

Smeta li vam što vas u novinama stalno `prozivaju` kao najpoželjnijeg neženju?
- Moram priznati da sam od svega toga otuđen jer sam već 25 godina pretplaćen isključivo na `Politikin zabavnik`. Ništa drugo ne čitam.

Šta mislite zašto ljude toliko zanima vaš bračni status?
- Pa, zanima ih. Zašto mislite da mene zanimaju Miki i Šilja? Imaš ljude koje zanima tehnika, one koje zanima berza ili politika, ali svi imaju zajedničku crtu - zanima ih da li je ta i ta pevačica ušla nevina u brak. Nije, ja ću im reći, ali oni to ne znaju, pa pročitaju u novinama. Pošto sam mnogo putovao sa svim zvezdama i zvezdicama (u usponu ili u gašenju), pogotovo u vreme sankcija, nemam nikakvu potrebu da o njima čitam u novinama. Sve to jako dobro znam i za mene tu nema iznenađenja. Zamisli kakav bih ja bio idiot kada bih čitao novine zbog sebe. Zato, kad `zakačim` neki slobodan dan, volim da prošetam, da sednem u neku bašticu, da se zagledam u neke lepe oči koje prolaze u nadi da će se neke zadržati na meni, pošto opet nemam devojku, pa sam malo tužan... Ali, majka mi je rekla `kad porasteš, imaćeš`.