|
 |
|
Ne dam Duška Radovića
Magnetoskop - Olja Bećković, dobitnica nagrade TV novosti “Duda Timotijević” za TV projekat “Utisak nedelje” |
|
Olja Bećković
|
Piše Al. Živanović
Kada nešto na ovim prostorima preživi 15 godina i (usput) nadživi četiri države, sasvim je u redu da dobije “status” projekta. Baš to je bio jedan od razloga zbog kojih je žiri “TV novosti” dodelio Olji Bećković i njenom “Utisku nedelje” našu godišnju nagradu “Dušan Duda Timotijević” za TV kritiku, odnosno TV projekat.
Oljina emisija je “za sve ove godine postala skener prilično traumatične epohe i njenih derivata... ali i svojevrsna TV kritika, podsećanje da kamera pamti i više nego što neko misli”.
Premda je mnogo radije ona ta koja pita, kao dobitnica nagrade Olja Bećković nije mogla da se “izvuče” od odgovaranja “TV novostima”.
U “pojašnjenju” nagrade zapisano je i da se emisija u ovih 15 godina nije mnogo promenila?
- Promenila se gotovo isključivo u odnosu na mene; kako sam se ja menjala, tako i ona. Komentarišu kako nije više ono što je bila, traže da budem “oštra” kao nekad. Razumem ih (ponekad), ali van nivoa tog vremena tada i van političkog konteksta, ono šta sam radila jeste bila i sumanuta hrabrost, ali, na neki način, i težak bezobrazluk i vrsta neznanja. To, valjda, ipak pripada uzrastu. Kako godine prolaze čovek bi trebalo da se trudi da ne bude netolerantan, da mu, kako ono kažu – sve što je ljudsko nije strano. Zašto sam sigurna da se “Utisak nedelje” promenio – zato što su emisije posle kojih sam bolesna baš one u kojima mi se vrati taj “mladalački elan”. Ne prija mi, kao što mi ne prijaju ni aplauzi uz poruku: “To, uništila si ga!”.
Ako je to promena “iznutra”, ima li i promena “spolja”?
- Ne znam da li bih mogla to sebi da pripišem, mislim da bih, ali ti ljudi, koji se u drugim emisijama ponašaju kako se ponašaju, u “Utisku nedelje” ponašaju se drugačije. Čak bih rekla da se uspostavilo “pravilo”: došli smo da razgovaramo, predstave ćemo izvoditi negde drugde. Pa, ako je tako, onda bi to moglo da se okarakteriše kao projekat. Sve češće mi gosti naknadno kažu kako su ih kritikovali što su bili previše “blagi”.
Kako se uspostavljalo to pravilo?
- Kada znate zašto ste doveli nekoga u emisiju, kada znate šta ćete pitati, sužava se broj mesta na kojima razgovor može da ispadne iz koloseka. Pa, sve i da hoćete da se svađate, hajde da barem znamo o čemu ćemo da se svađamo. A ne, kao što kod nas (pre)često biva, pitate nekoga koliko je sati, a on kaže da će vam odgovoriti, ali prvo on vama nešto da kaže.
Pomenuste “flešbekove” mladalačkog “elana”. Ako bi se radila “rekonstrukcija”, kao da se oni događaju u emisijama 1 na 1, mnogo ređe u “punom” studiju?
- Apsolutno. Ali, to sebi ne mogu ni da objasnim ni oprostim. Jedino što grdno greše oni koji misle da to sama ne vidim. Još da stignem do stepena zrelosti da mogu da se zaustavim. Ima scena u “Ocu na službenom putu”, kad Malik zabrlja na priredbi, pa kad se isplače, pita Mikija Manojlovića: “Je l` mogu ja ispoćetka?”. Tako bih i ja nekad volela ispočetka.
Mislite da može to, puj pike ne važi... u bilo kom poslu?
- Mislim da može... u svakom poslu. Samo, da ne bude kao puj pike ne važi, već da se kaže – pogrešio sam. Ako hoćete da me kaznite, samo mi pustite reprizu “Utiska”. Čak bi bilo dobro da iz dosadašnjih emisija napravim “kolekciju” onoga što se ne radi i šta je očajno. Bilo bi korisno i za mene, a moglo bi da se pokaže i studentima novinarstva.
Pitaju i oni koji se uključuju telefonom zašto nema više afirmativnih utisaka, zašto dominiraju negativni?
- Kada je emisija kretala, bilo je jednostavno: `ajmo listu događaja o kojima ljudi pričaju, ono što vas njih 10 koje sretnete pitaju: “Ej, da li si sinoć čuo/video...?!”. Znam mnoge koji “Utisak” i gledaju kao sumirane vesti nedelje. S druge strane, imam problem, strah od izveštačenosti, patetike. Kada je nešto pozitivno, to je više nego u redu, ali, ljudi su, valjda zbog svega što smo prošli, skloni da se ushićuju stvarima koje su zapravo “samo” normalne. A, mislim da je TV fenomenalna jer, koliko god neko ne verovao u to, laži ne prolaze ili prolaze samo zato što gledalac trenutno to hoće.
Da li biste pre rekli da gosti “Utiska” razgovaraju sa vama ili sa gledaocima emisije?
- Mnogo političara ima gard prema “tuđim” biračima jer ne shvataju da ne moraju da se udvaraju, već da je dovoljno da ne vređaju. Stvarno mislim da u “Utisku nedelje” oni prihvataju nova pravila i poprimaju drugačiju intonaciju. Kad neko i insistira na starim pravilima, onda razmišljam o tome da nas neko gleda, pa kad zaista osetim da je veći deo tih koji gledaju mom sagovorniku rekao: “Čoveče, šta pričaš?!”, onda i ja krenem tim putem. Nekad se, očigledno, i prevarim, pa bi bilo dobro da imate neke kablove kojima ste “priključeni” na publiku. Ali, dogod to ne postoji, svako ko radi ovaj posao mora da ima svest da je zapravo gost u nečijoj kući, pa da je u nju još i doveo svoje “društvo”. A, red je da i vi i društvo poštujete domaćina. Počev od toga da pričate tako da vas razume. Zašto da kažem suicidalnost adolescenata ako to znači samoubistva kod osoba u razvoju? Od straha od populizma, turbo folka... idemo u drugu krajnost, postajući snobovi i pokondirene tikve. Kad pročitate šta kuvaju poznati, zaista steknete utisak da niko ne jede ništa normalno. A, “usudite” li se da kažete da volite sarmu, proglase vas za foliranta, koji, kao, ne jede “dagnje u šampanjcu”.
Onaj “priključak na publiku”, da vas, ipak, nije odveo na pogrešan put u razgovoru sa Čedom Jovanovićem?
- Naprotiv. Tu emisiju ne da ne bih uvrstila u gafove, već sam bila izuzetno zadovoljna. Moja mera zadovoljstva je da li su gosti izašli zadovoljni. Koliko god nekima izgledalo da me je zanimala egzibicija, imala sam utisak da smo oboje imali razlog da izađemo zadovoljni. To jeste bio razgovor i nije se završavao na mojim pitanjima. Čak mislim da je to bio jedan od najboljih intervjua Čede Jovanovića - on je bio prirodan, kakav nije uvek, i odgovarao je i odgovorio na postavljena pitanja, što ne radi uvek. Isto tako mislim da Toma Nikolić izlazi iz “Utiska nedelje” vrlo zadovoljan. Ta vrsta neprijatnosti na koju ste mislili, to bi, recimo, bio razgovor sa Milom Đukanovićem. Ili bilo koji u kojem bi mi sagovornik pokazao dobru volju, a ja nisam umela se zaustavim. Ali, ima pravde, jer u takvim situacijama gubim samo ja, nikako gost.
Rekli ste jednom da su pametni odavno odustali od sujete. No, kao da su odustali i od mnogo čega drugog, počev od ambicije, jer mnogo dugo uglavnom (ukrug) gledamo gotovo bez izuzetka sujetne?
- Nije to isti problem, odustati od sujete i ambicije. U tome je i cela drama i otkriće. Jer, onog časa kada odustanete od sujete, tek onda možete da budete najbolji, a tek tada nema razloga da odustajete. Kada prestanete da se takmičite i da se bavite sobom, tad možete da sa bavite onim čime treba. Najvažnija reč je poštenje, bilo prema poslu kojim se bavite, bilo prema sebi. Zato i mislim da “pljuvanje” ima veću težinu od pohvala. Često će vam reći kako ste divni, pa vas posle toga “politi”. Ima ona priča kada je Tozovac jednom pevao, a neki Crnogorci mu klicali: “Bravo majstore”. E, kad se poklonio, oni viknuše: “To Cune, najbolji si!”. Zato, oprezno, iza svakog komplimenta vreba “Cune”.
Doduše, ne mora čoveka samo zbog sujete nešto da “lupi”. Tad, kada je istinski pogođen, potraži utočište. U vašem slučaju, u nekom svom svetu ili u stvarnom?
- Taj svoj je stvaran! Nije to izmišljotina. Od časa kad staneš na noge, imaš svoja utočišta, čuvarkuće. Postoje ljudi koji žele da žive u tuđem svetu, ja želim u svom.
Utisak je da vas je nagrada “Dušan Duda Timotijević”, dodeljena u Narodnom pozorištu, posebnije dotakla?
- Kao prvo, dosad nagrade gotovo i da nisam dobijala. Najpre mi se dopalo čije ime priznanje nosi, pa to što se ne dodeljuje za TV lice već za TV projekat, pa mi se dopao žiri. A, onda me je pozvala Bojana Andrić i rekla da je bila presrećna kada je čula... i poslala mi spisak dosadašnjih dobitnika. Tada je nagrada tek dobila na težini. I onda Narodno pozorište. Živa je istina da sam kao mlada glumica konkurisala i na oglasnoj tabli čitala koja sam ispod crte, a danas stvarno stala na tu scenu, koja, nažalost, apsolutno ne izgleda onako kako zaslužuje nacionalni teatar.
Stalno se priča o nekadašnjim sistemima vrednosti, kojih više nema. Da li je to ipak fama ili - kad pomenemo neke koje ste vi pomenuli, Duška Radovića, pa upravo Bojanu Andrić i sve što ona izvlači iz “Trezora” RTS – istina?
- Nije fama, i zbilja je postojao red, znalo se ko je ko. Nekada je bilo rizičnije biti glup i banalan, jer se znalo ko vas gleda. Danas smo se potpuno “rasteretili” autoriteta, nema razrednog starešine. A, tek je “fantastično” kada vidite ko sve te ljude, od kojih mnogi, nažalost, nisu živi, uzima u usta, citira ih, priča da je drugovao sa njima. Zbog njih se oni koji imaju to pravo i povlače. Kada sam dolazila na dodelu vaše nagrade, rekla sam sebi: “E baš hoću da pomenem Duška Radovića, neću da im ga prepustim”!
|
|
|
|
Poštovani čitaoci,
Kraj godine je vreme kada se sumira, kada se donose odluke, prave planovi, okončava ili započinje nešto novo. Sve to odnosi se na vaš omiljeni nedeljnik, na TV Novosti. Iz svih tih razloga, sa ovim novogodišnjim brojem koji ćete čitati danima, a mnogi i sačuvati u svojim kolekcijama, kako to već generacijama i godinama mnogi čine, okončava se jedno doba TVN. Sa ovim 2244. brojem zatvoriće se, ali da vas umirimo, samo privremeno, četrdesettrogodišnji vek najpopularnijeg, najomiljenijeg magazina, koji je obeležio medijsku planetu na našim prostorima. TV novosti bile su, a jesu to i danas, novina uz koju se raslo, koju su čitali i čitaju tinejdžeri, a pre njih njihove tate i mame, a pre njih i njihovi roditelji, i reditelji i glumci, i pevači i umetnici, vaša omiljena TV lica, svi o kojima su TV novosti bezmalo četiri i po decenije ispisale desetine hiljada stranica i donele isto toliko fotografija. Mnogima od njih TVN bile su mera i merilo kvaliteta i uspeha u poslu kojim su se bavili. A vama, poštovani čitaoci, novima koju ste voleli i kojoj ste verovali. Znamo da će vas ova vest oneraspoložiti, rastužiti, možda i naljutiti, uplašiti. Obećavamo, uskoro ćemo se ponovo vratiti vama, ponovo ćete nas čitati u boljem, kvalitetnijem, raznovrsnijem, atraktivnijem novom izdanju u kojem će biti i vaših TVN i svega onoga što ste voleli. Budite strpljivi, pišite nam na vama poznate adrese (Redakcija TV novosti, Trg Nikole Pašića 7, 11000 Beograd i na tvn@novosti.co.yu ), sugerišite nam šta želite novo u novoj novini. Poštovani čitaoci, dragi prijatelji, do ponovnog susreta na kioscima SREĆNU, USPEŠNU I SPOKOJNU NOVU 2008. godinu želi vam Redakcija TV novosti.
Jelena Jovović
direktor i odgovorni urednik TV novosti
* * * * * * * * *
U ovom broju:
Ekskluzivno za TV novosti Ana Ivanović Ceca Ražnatović Olja Bećković Ognjen Amidžić Nemanja Stevanović Horoskop za 2008. godinu Sve o TV serijama
|