|
 |
ODMERENI DŽAMBAS NA ŠTIKLAMA  MAGNETOSKOP Usnija Redžepova, pevačica: “Iako više ne razmišljam o tome, sliku o mom životu `kvare` deca koja se nisu rodila. Nije nam se dalo” |  | Usnija Redžepova
|
Piše S. Milić
Posle mnogo godina ćutnje, Usnija Redžepova objavila je, prošle godine, novi album “Oko Niša kiša”, za Grand produkciju, a nedavno i “zbirku” najvećih hitova, “30 godina sa trubom”, za PGP RTS.
“Šlag na torti” bio je prošlonedeljni nastup u beogradskom Domu sindikata. Iako je sve počelo s baksuzlucima – istegnutim ligamentom dva dana pred nastup, a Usniju je čak ujeo i njen “rođeni” pas Atos, koncert je bio odličan. Zablistala je u punom sjaju, u pratnji duvačkih orkestara Nenada Mladenovića i Negovana Eminovića, folklornog ansambla "Gradimir", četiri prateća vokala. Naravno, sve ne bi bilo kako je bilo bez pomoći supruga Svetomira Šešića Šeleta (dugogodišnjeg muzičkog urednika Radio Beograda), čiji ju je orkestar pratio na “neduvačkim” pesmama.
A, sve je počelo šezdeset i neke, kada je Redžepova, ćerka Turkinje i Roma, došla iz Skoplja da studira – arapski. Nije joj bilo suđeno da postane prevodilac: zapevala je “Džulo, Džulo”, “Nađije, nađije”, pa “Kazuj krčmo, džerimo”, “O pesmo moja, o igro moja”, “Od Niša do Vranja”, “Ja sa juga, ti sa severa”... Lepa, darovita i temperamentna, uspela je da opstane na sceni sve do danas.
Posetili smo Usniju u kući na Dušanovcu: prijatan ambijent, prepun cveća koje je dobila na koncertu (“sve od mojih dragih prijatelja, koje poznajem preko 30 godina”) i dragih uspomena. Među uspomenama, osim figure crnkinje koja je čudnim putevima iz Engleske stigla do Dušanovca, nalazi se figura psa Lesi, koju je Redžepova poklonila Šeletu na putovanju za Nemačku, na kojem su se upoznali: “I od tada ga vučem svuda sa sobom, to je moja amajlija”... Sa ljubavlju govori ponajviše o suprugu i pesmi, porodici koju je ostavila o Skoplju, o svojoj “Koštani” koju je decenijama igrala na sceni Narodnog pozorišta... Kada govori, tiha je i odmerena, daleko od razigrane Usnije koja “žari” na sceni.
- Od prvog dana na sceni postala sam sasvim druga osoba. I sama sam se iznenadila, a o mojima da ne govorim.
Ima li još situacija u kojima sami sebe iznenadite kada izađete iz oklopa?
- Možda uloga Koštane, gde sam mogla i ćutanjem da glumim.
Da li ste pratili druge Koštane?
- Jesam. Kada sam došla u Beograd, Koštanu je u Zemunskom pozorištu igrala Olivera Marković. Pomislila sam da bih ja to mogla dobro da uradim. I, posle godinu-dve, pozvali su me da igram u Narodnom pozorištu. Gordana Jevtović očekivala je bebu, i ja sam je zamenila. Raša Plaović, koji je tada igrao Mitketa, prokomentarisao je da sam najautentičnija Koštana.
A one mlađe?
- Maja Odžaklievska mi se mnogo dopala, jer ima taj "nerv". Jedino što je ponekad umeo da je ponese taj njen temperament, pa je od Koštane pravila mangupa, što ona po meni nije nikada bila, već jedno lepo i naivno dete koje voli da peva i igra.
S obzirom da ste studirali nešto sasvim drugo, da li ste znali da ćete se u potpunosti okrenuti pesmi?
- Ne. Želela sam da studiram arapski, jer sam gledala neke filmove, privlačila me je ta tajanstvenost, nešto nesvakidašnje, neobično. Vodolije su takve. Maštala sam o studijama, ali moji su bili sirotinja. Kada sam završila gimnaziju, pridružila sam se ansamblu Naska Džorleva. Nekoliko godina radila sam sa njima, snimila prvu ploču i odmah su svi znali za mene kao za "sestru Esme Redžepove". Mada, na prvoj ploči “prezivala” sam se Jašarova, po očevom imenu. Puno smo svirali, a svu zaradu slala sam mojima. Kada sam sračunala da imam sumu koja mi je potrebna za četiri-pet godina studija, 1969. upisala sam arapski. Ali, estrada me je povukla kada sam dobila ulogu Koštane.
A i razočarali ste se kada ste otišli u Sudan na neko gostovanje...
- Da, shvatila sam koliko malo znam od onoga što sam učila tri godine, jer jezik koji se uči na fakultetu koristi samo u pisanju zakona i književnosti.
Da li govorite turski?
- Turski sam naučila od majke, ali sada pojma nemam, jer ga ne koristim.
Bila mi je interesantna anegdota kada ste se u Latinskoj Americi sporazumevali na romskom?
- Da, 1969. išla sam na Olimpijadu u Meksiku sa KUD Abrašević, i neko me je na romskom zapitao govorim li romski. Lepo smo se ispričali. A ja sam po ocu džambas, to su trgovci konjima i govorila sam taj džambaski dijalekt.
Na kom jeziku danas razmišljate?
- Sada već na srpskom. Mada, makedonski mi je najbliži. Njega nosim u sebi. Kada odem u Makedoniju na dva dana, suprug mi kaže: "Sada si sve poremetila! Sve si zaboravila" (smeh).
Često idete u Skoplje?
- Kako da ne. Pa svi su moji tamo. Braća, sestre...
I niko se ne bavi muzikom?
- Samo sin mog najmlađeg brata. On je, isto kao i ja, godinama ćutao. Nije pokazivao nikakvo interesovanje za muziku. Samo se smeškao sa one dve rupice na obrazima. Ovog leta diplomirao je filologiju. Da bi zaradio novac za letovanje, prošle godine je mešao neki sladoled, pa se smrzao. A ove godine, ne znam odakle mu ta ideja, zapevao je u nekom kafiću i zaradio prve pare. Povremeno peva, i to samo stranu zabavnu muziku.
Kako ste uspeli da “pomirite” RTS i Pink? Obično kada neko izda za jednu kuću, ne puštaju ga na drugoj, a Vi gostujete na obe televizije.
- Zato što je i jedno i drugo “pravo”, i ne konkuriše jedno drugom. Moj povratak je najviše inicirao Saša Popović, koji je, kad god bi me pozvao da gostujem, govorio: “Hajde da snimiš nešto novo”. Veliko mu hvala, jer je znao da ceni i poštuje to što radim. Tako smo objavili CD za “Grand”, i on je od pesme "Oko Niša kiša" stvarno napravio hit. Ali taj CD nije konkurent ovom “trubačkom”, koji je sasvim druga priča.
Da li Vam se dopadaju Zvezde Granda?
- Divni su! I novi i oni prethodni. Dobra deca, veliki radnici, dobro pevaju. A to šta se sve snima i kako se snima, vremenom će doći na svoje. Ipak smo mi prošli užasno vreme od 1990. naovamo i nije bila zbrka samo u muzici već svuda. Jedino što je valjda najlakše da se najgore govori o pevačima i pesmama. A nije nikakav problem da, ako ti se ne sviđa, promeniš kanal i slušaš nešto drugo.
Kažete, nisu pevači krivi, ali i sami ste govorili da nikada niste išli na to da pravite hit radi hita...
- Da, ali vreme je pokazalo da je to što smo radili vredno. Imala sam sreću što mi je suprug muzički obrazovan i iz muzičke porodice. U krvi mu je muzika, u duši mu je muzika, i znao je da odabere prave stvari i da sve to ima svoju specifičnost, težinu, vrednost, kvalitet. O svemu smo vodili računa - o melodiji, orkestru, stihovima. Eto, zamalo da vratimo tekst "Oko Niša kiša, a u Nišu suvo". Delovao mi je neozbiljno. Ali, kada smo ponovo preslušali, vidimo da je to nešto kao da je Tagore pisao: žena se obraća mužu i zna se na šta je mislila, na tako lep način je rečeno da ju je muž svuda varao, a da je u kući bila uvek sama. Ima, dakle, i u ovim novim pesmama mnogo toga lepog. Ja baš kritički sve slušam. I tekstove i pevače. Stvoriće se nešto. U gadnom smo vremenu živeli 15 godina.
Čak ste se na neko vreme povukli. Živeli ste u vikendici...
- Da, jako me je bolelo rasturanje Jugoslavije i nisam htela da pevam. Nisam bila srećna.
Nedavno ste rekli da imate pet velikih ljubavi i da je jedna od njih Beograd. Koje su ostale četiri?
- Mislila sam na supruga, na pesmu, na moje Skoplje i na moju braću i sestre. A možda i na Atosa koji me ujeda (smeh).
I Vaš život i karijeru obeležio je Vaš suprug?
- On ima užasnu energiju koja pokreće i mene. Ne volim obaveze, a on mi ih stalno nameće. S druge strane, bolje se i osećam kada sam u stalnoj frci nego kada sam opuštena. Bila sam opuštena četiri-pet godina, kada sam bila u vikendici u Moštanici, i time sam puno izgubila. Što se muzike tiče, usmerio me je, i kad god sam možda i poželela da skrenem sa puta, on nije dao!
Da li ste Vi uspeli da njemu prenesete nešto te svoje želje za opuštenošću?
- A, ume on da se opusti: kako spusti glavu na jastuk – zaspao je. Ali, zato, kada ustane - ustao je svom snagom, sve “puca”. Voli život, opuštanje, izlaske, dok istovremeno ima dobru moć koncentracije. Kada smo se upoznali, privuklo me je što je znao da napravi taj rez: kada se provodimo, provodimo se, ali u isto vreme vodi računa o obavezama. Tada je radio u školi i na radiju, svirao i spremao diplomski, jer mu je bio potreban fakultet da bi se za stalno zaposlio na Radiju. Mislila sam da ne stiže da razmišlja o mojoj prvoj LP ploči. Međutim, sve je on smišljao. Ušli smo u studio i završili posao.
Jeste li zadovoljni time kako ste pratili svoj put?
- Jesam. Jedino što, iako više ne razmišljam o tome, možda kvari sliku - to su deca koja se nisu rodila. Nije nam se dalo. Ali, to smo odavno već raščistili i ne pravi mi problem da uživam u životu.
|
|
|
|
SADRŽAJ
Na ti sa... Bojanom Ordinačev
ZA SVE U ŽIVOTU IMAM PETLjU
Usnija Redžepova
MOJIH PET VELIKIH LjUBAVI
Branka Nevistić, voditeljka “Piramide”, na Atlas TV
CRNOGORSKA SFINGA
Hirovi svetskih i naših zvezda
OPSEDNUTE ŠOPINGOM
Šesta nedelja u kući “Velikog Brata”
STIGLA NOVA EKIPA
Intervju sa glumicom Ivanom Popović
MOGLA BIH DA ŽIVIM SAMO OD LjUBAVI
Mirjana Bobić-Mojsilović
LOŠE VESTI
RTS snima seriju “Moj rođak sa sela”
U GLAVNOJ ULOZI – SRBIJA
Predstavljamo kandidate za “Evropsko lice”
KRISTINA RADENKOVIĆ I MILO LEKIĆ
Šou program “Plesom do snova” u svetu
I MARADONA JE BIO ZVEZDA
Modni biro: Dragana Ognjenović na Beck's Fashion Week-u
JEDNOSTAVNO, LEŽERNO, ŽENSTVENO
SVE O TV SERIJAMA
|