|
 |
Dugo sam i srećno zaljubljena  Danijela Štajnfeld, Ikica u seriji "Ono naše što nekad bejaše" |  | Danijela Štajnfeld
|
Piše B. Jovanović
Najlepšu devojku u Palanci, Ikicu, koja se dopada mnogima a voli samo jednog - praktikanta Ljubivoja, u seriji "Ono naše što nekad bejaše" (RTS) tumači Danijela Štajnfeld (23). Ovu lepu, mladu i skromnu glumicu, rodom iz Ruskog Krstura, poslednji put na velikom platnu imali smo prilike da vidimo u filmu "Ivkova slava" Zdravka Šotre. Ljubitelji pozorišta mogu je videti mnogo češće, jer trenutno ima sedam glavnih uloga u osam predstava. Uskoro će zaigrati i u seriji "Premijer", na TV Pink, mladu političarku koja se "gura" u vladu i misli da će da promeni svet. Pitamo Danijelu šta se najviše promenilo od našeg poslednjeg razgovora, vođenog posle premijere filma "Ivkova slava" (2005)?
- Dobila sam mnogo više iskustva - i pozorišnog i pred kamerama. Mnogo sam samosvesnija i dosta sam sazrela u profesionalnom smislu. Nije se promenilo to što i dalje znam da sam na veoma dobrom putu, da sam odabrala profesiju kojom želim da se bavim. Nisam se uobrazila, još idem na pijacu, obavljam sve kućne poslove, perem, peglam, vozim - sve radim sama, jer tako najviše volim. Za odmor nikada ne bih odabrala neku hit destinaciju, poznatu po ekskluzivnosti, više volim kampovanje, splavarenje, nešto vezano za druženje sa prijateljima. Nedavno sam deset dana provela u selu na Ohridskom jezeru i bilo je divno. Privatno se nisam ništa promenila još od vremena pre nego što sam upisala Akademiju. Nadam se da nikada neću poželeti da izlazim na mesta gde izlaze poznati. Imam malo vremena za izlaske i draže mi je kad se naspavam, pa se sveža uhvatim u koštac sa obavezama. Ranoranilac sam.
Kakve su prve reakcije na Ikicu, tvoje i okoline?
- Imala sam sreću i nesreću da u nedelju, kada je bilo premijerno emitovanje serije, imam 50. jubilarno izvođenje predstave "Amadeus", pa sam videla samo nekoliko kadrova. Zato je ceo Ruski Krstur gledao, dobila sam sto poruka i nijednu primedbu. Moji roditelji su napravili večeru za naše najbliže prijatelje, svi su gledali i komentarisali. Uvek mi je najvažnije mišljenje mojih roditelja.
Da li bi, kao Ikica, mogla da uđeš u brak bez ljubavi?
- Brak je čudna zavrzlama. Institucija koja, iz moje perspektive, jako puno zahteva, vezivanje za koje čovek mora biti jako otvoren i human. Nema veće institucije. Žao mi je kada ljudi olako stupaju u bračne veze ili ih koriste kao vrstu trgovine. Okrutno je i tužno kada se brak zloupotrebljava kroz interes.
Da li bi pristala da žrtvuješ ljubav zbog bilo čega?
- Ne, ljubav je najveća snaga koja može čoveka da zaokupi. Najveća jačina koju dobija ako voli, ne postoji veća snaga, strast, energija. Čini mi se da svi žudimo za tim da imamo toliko snage i energije za napred, za sutra, za pobede, za sve što nas čeka u životu. Ne znam šta može da parira ljubavi.
Jesi li zaljubljena?
- Jesam, možda po priči osećaš. Jako sam srećno zaljubljena, dugo i srećno! Ljudi mi kažu da sijam, a tako se i osećam. Lepo je kada je čovek u veoma dugoj vezi baš zaljubljen, kada mu još vijuga u glavi, u srcu, oseća leptiriće u stomaku... Mogu da se smejem i kada je ružan dan i kada se dogode ružne stvari.
Sada će dečko morati da se bori protiv većeg broja obožavalaca...
- Ne mora da se bori, tu bitku je već dobio. Razume me i podržava u svemu.
Šta je to što održavaš i brižljivo čuvaš iz Ruskog Krstura?
- U selu sam bila dosta temperamentinija od svojih vršnjaka, te mi je Beograd lepo mesto za život. Nikada ne bih mogla da živim u selu, ali sam zahvalna roditeljima što sam odrasla u Ruskom Krsturu. Ljudi primećuju kod mene neko kućno vaspitanje koje verovatno ima veze sa običajnim vaspitanjem i nasleđem, poštujem neki osnovni red. Stvarno volim, podržavam i trudim se da ostanem verna pravim vrednostima u životu, što mislim da sam ponela iz sela, od rusinske i jevrejske kulture (otac joj je Jevrejin, a majka Rusinka). To su pravila karakteristična za međuljudske odnose, da se čovek ne zaleće, ne srlja, kao što kažu da "tiha voda breg roni". Čvrsto verujem u ljubav, smešne su mi veze za jednu noć, smešno mi je i uvredljivo ljudsko licemerje i pohlepa. U ovom gradu dosta je teško ostati normalan, ljudi su jako napadni, pogotovo u poslu, mada još nisam primetila da mi neko želi zlo. Materijalne vrednosti mi nikada nisu predstavljale veliko zadovoljstvo. Sada, npr, mogu sebi da priuštim da se hranim u restoranima, ali mi je to potpuno neinteresantno. Više volim da kod kuće nešto spremim.
Šta ti još pričinjava zadovoljstvo?
- Odlaskom u Pozorište na Terazijama otkrila sam ljubav prema plesu i pevanju, pa bih volela to da vežbam i usavršim. Veoma volim da šetam, mada se u poslednje vreme retko viđam sa prijateljima - ne stižem. Pre nekoliko dana sam u ponoć, kad sam sve završila, pozvala prijateljice da dođu kod mene da čavrljamo. Imam i malog mačora Lazu, koji mi uklanja stres, oplemenjuje.
Tvoja uloga iz snova je...
- Omiljeni film mi je "Beti blu", a naslovna uloga koju je odigrala Beatris Dal je ono što bih nazvala "ulogom iz snova".
|
|
|
|
SADRŽAJ
Slavica Ćukteraš i Ivan Marinković
TANGO ZA DESETKU
Na ti sa... Ašokom Murtijem
NAJBOLjI AFRODIZIJAK JE OSMEH
Danijela Štajnfeld
DUGO SAM I SREĆNO ZALjUBLjENA
Milica Todorović
KUSTURICA ME JE NAUČIO DA GLUMIM
Magnetoskop
Aleksandar Timofejev
STUDIO B - GRADSKI SI-EN-EN
Predstavljamo kandidate za “Evropsko lice”
VANjA MILAČIĆ I ĐORĐE MARIČIĆ
U kuću Velikog Brata ušao Mikijev tata
JOŠ JEDAN PČELAR
Mirjana Bobić-Mojsilović
TRIBINE, ILI DIVLjE HORDE
Karina Baći iz “Senki greha”
UŽIVALA SAM U RONALDOVOM ZAGRLjAJU
Modni biro: Velike i lakovane torbe
LjUBIČASTO, CRNO, CRVENO U VISOKOM SJAJU
Naši muškarci i najseksepilnije dame
FATALNE ANĐELINA, MONIKA I ŠERON
Kaka, najbolji fudbaler godine
JEDNOG DANA BIĆU SVEŠTENIK!
SVE O TV SERIJAMA
|